U Crvenoj zvezdi je odigrao 110 utakmica i postigao 35 golova. Stanković je debitovao na utakmici Crvena zvezda - Ofk Beograd koju su crveno beli dobili sa 2-1. Svoj prvenac u dresu zvezde postigao je u jesen 1995 protiv Budućnosti.

 

Svoje prve fudbalske korake Dejan Stanković načinio je već u desetoj godini, kada ga je njegov otac odveo na trening Zemuna, medjutim zbog dosta klinaca koji su počeli Dejan je procenjen kao "netalentovan" igrač. Pošto je rodjeni Zemunac otišao je u nižerazredni Teleoptik gde je igrao samo šest meseci, posle čega su ga primetili ljudi iz Crvene zvezde i doveli u svoje redove.

 

U našem najtrofejnijem klubu prošao je sve   selekcije. Bio je i kapiten one čuvene zvezdine  omladinske ekipe. Igrao je tada u društvu:  Dudića, Lazetića, Delibašića, Urumova, Drobnjaka i Drulića, pred kojima su padali svi   timovi u omladinskoj ligi, a i na turnirima po Evropi nisu znali za poraze.
Sve to nije moglo proći nezapaženo za tada trenera prvog tima Ljupka Petrovića, koji je mladog Dejana Stankovića sa nepunih 16 godina ubacio u prvi tim. Stanković je debitovao na utakmici Crvena zvezda - Ofk Beograd koju su crveno beli dobili sa 2-1. Svoj prvenac u dresu zvezde postigao je u jesen 1995 protiv Budućnosti. Na toj utakmici bio je strelac dva gola. Od tog trenutka Dejanu Stankoviću se ispunio san, postao je najmladji debitant u najdražem dresu. Medjutim ni to mu nije bilo dovoljno u dve prve sezone 95/96 i 96/97 povremeno je ulazio u tim i imao je svoj doprinos u osvajanju jednog prvenstva i dva Kupa

U sezoni 97/98 Stanković je eksplodirao postao je najmladji kapiten Crvene zvezde. Njegovo najbolje izdanje u toj sezoni bilo je protiv Kajzerslauterena u Kupu Kupova kada je sa dva gola potpuno nokautirao Nemce koji su sezonu posle toga postali i prvaci Bundes lige.
Naravno desilo se ono što se desilo. Dejan Stanković bio je na spisku putnika za Francusku i tamo pokazao da je veliki talenat. To nije promaklo menadžerima Lacija koji su odmah nakon završetka Svetskog prvenstva pohitali u Beograd i dogovorili se sa predstavnicima Crvene zvezde i tada su svi putevi Dejana Stankovića vodili u Rim. Mnoge neverne tome su tada pricale da ce Stanković sedeti na klupi u ekipi u kojoj ima mnogo većih zvezda od njega. Ali je on pokazao da nije tako. Ustalio se u prvi tim Lacija koga svi zovu "Dream team"  

(Cragnotti)

 

I ako ga je otac Borislav odveo na fudbalski teren i želeo da postane, veliki fudbaler, Dejan Stanković ipak gene za pikanje fudbalske lopte nije dobio od oca kako to obično biva, već od majke Dragice koja se svojevremeno bavila najsporednijom stvari na svetu. Nastupala je za zemunsku Slogu, ali porodične obaveze nisu joj dale da nastavi sa ozbiljnijim bavljenjem . Medjutim sve što njoj nije uspelo uspelo je njenom sinu miljeniku.

Ulaskom u prvi tim Dejanu Stankoviću najveću podršku, pružio je tadašnji golman crveno belih Zvonko Milojević to drugarstvo kasnije se prenelo i na kumstvo ova dva izvrsna čoveka. Međutim nije dugo trajalo u Zvezdi jer je Milojević otisao u inostranstvo, ali je prijateljstvo i kumstvo i dan danas trajno. I ako najmladji u zvezdi uvek je pruzao najviše. Generacija Zvezde iz 1995 godine Dejan Petković, Darko Kovačević, Jovan Stanković i ostali posle treninga sedali su u svoje automobile i odlazili kućama, dok je tada Deki odlazio 18-sticom kući. Medjutim sve se to promenilo, sada je sve to mnogo drugačije.

Bojan Ivanović - KEŠA

HOME